Moj ideal!

Ideal to je cilj koji nas odrzava u zivotu i koji se trudimo da ostvarimo. Cilj koji bih zelela da postignem jeste da postanem farmaceut.
   Ovo zanimanje mi se dopada jer je humano, a veoma je znacajno za sve nas. Ono sto me je podstaklo da u buducnosti postanem apotekar jeste znacaj ovog zanimanja. Ti beli mantili i osmeh na licu za mene predstavljaju idealan svet. Iako je veoma tesko stici do takvog posla, potrebno je puno znanja, ja cu uspeti. Ko posumlja da nece ostvariti svoj cilj, nece uspeti. Ipak, mislim da cu znacaj svog zanimanja otkriti tek kada i sama postanem farmaceut. Jedina cinjenica koja me sputava na mom putu je dobro poznavanje latinskih jezika, ali savladacu i to. Kako jedna poslovica kaze, niko se nije naucen rodio. Mislim da kada imas neki cilj treba da tezis ka njemu i da ne das da te neka sitnica zaustavi. U ovom poslu je neophodna stalna komunikacija sa ljudima. Iako mi posle osnovne skole predstoje i srednja i fakultet, uspe cu sigurno.
   Pokusacu da ostvarim svoj ideal, jer cu tek tada shvatiti smisao zivota, i ispuniti obecanje odavno dato sebi.

Sami biramo svoje puteve!

Sami biramo svoje puteve. Sami, u moru nadanja i razočarenja, radosti i bola, sete i sreće... Naše sopstvene misli su jedina stvar koja nas uvek prati, a naš karakter deli dobre i loše.

Ponosna sam, ohola i oštra. Tu masku nosim otkad znam za sebe. Nosim sa sobom etiketu nedodirljive i nedostužne, a upravo je ta etiketa suprotnost mojim mislima, mislima koje zadržavam u sebi. 

Umem da se radujem lepim stvarima, umem da se smejem bez razloga, divim dobrim ljudima, plačem uz film ili knjigu... Umem da budem romantik, veliki humanista i osoba koja je uvek tu, bez obzira na sve. Malo je tih kojih me poznaje baš ovakvu kakva jesam, malo je ljudi koje ovo zna, a još manje onih koji cepaju moju etiketu kad god sam sa njima. 

Sama sam ovo izabrala za sebe. Previše ljudi je prošlo kroz moj život i upoznalo me, da je sada već kasno da se menjam. Oni koji su kroz moju masku videli pravu mene, oni su tu bili, ostali i ostaće. Smisao života je imati prave prijatelje, oni su me dušom izabrali, sve ostalo je pogrešno.

Svet je lep kada sanjamo

Masta te ponese, odnese te u neki drugi svet, svet koji tebi odgovara, kakav ti zamisljas.
   Svet koji ja sanjam je daleko drugacijiod od realnosti u kojoj zivim. Tu se zaboravljaju svi problemi i muke. Pre svega ljubav, ljubav je tu neki drugi pojam, nema tu varanja, svadje i iskazivanja ljubomore. Tu je sve idealno...  Kada se nesto desi bilo dobro ili lose, sklopim oci i odem u moj svet gde vladaju moja pravila. Sva ta patnja, bol, tuga, sreca i radost, sve to je podeljeno sa mojim svetom, svetom koji je u meni, svet koji ja sanjam. Ponekad i budna sanjam, razmisljam kako je sve moglo biti da smo se drugacije ponasali. Ljudi su tu sasvim drugaciji, nisu dvolicni, ne hrane se tudjim bolom, ne zele nikome lose, svi su pozitivni. Sva ta nasmejana lica u mom svetu ulivaju mi vecu snagu da se borim sa stvarnoscu.
  Svet je lepsi kada sanjamo, bez obzira sto nekad znamo da nikada nece biti ono sto zamisljamo. Zato sanjajmo svi, jer smo makar tada, u tom kratkom periodu srecni.

 Za 6 i 7 razred osnovnih skola.

Kako je tesko biti sam

Da li se samoća može definisati, i ko je može razumeti? Ljudske sudbine su putevi čudesa pa tim putevima čovek korača hteo to ili ne. Nismo svi svesni situacije u koju nas život vodi. Često se događa da stvari ne idu u skladu sa našim željama i mogućnostima. Ipak smisao svakog od nas je da nam život prođe uz druge ljude sa puno radosti, smeha sa što manje bola i tuge. Ali stvari ponekad izmaknu kontroli i nađemo se na pustom ostrvu sasvim sami, sa puno pitanja bez mogućnosti da ih nekom postaviš i dobiješ odgovor. Osvrneš se, shvatiš da si sasvim sam i da povratka a ni drugog puta nema. Šta tada? Kuda, kako da li je moguće dalje? Misli se prepliću, niko da ti pruži ruku. Oni koji imaju nekoga uz sebe ne bi razumeli kako je to biti sam. Možemo reći da je teško svima ali da su manje srećni ljudi koji su sami bez podrške, ruke prijateljstva. Volja za životom je pokretačka snaga koja je najpotrebnija svima. Treba je hraniti i davati joj pozitivne misli da i sam možeš i moraš dalje do samog kraja.

Zgarišta i pustoši sela u ,,Jami” i ,,Otkriću”

Ubistva, vrisak,neopisiva želja za ubijanjem i toliko bolnih reči koje čine jednu reč a to je rat. Nema čoveka koji bi mogao da opiše pravi pojam te reči, reči koja je donela toliko suza, tuge. Prokleta zemlja, natopljena krvlju nevinih ljudi i dece. Nekada veselo selo, puno dece i pesme sada se pretvorilo u smrt. Nema više visokih kuća sa velikim dimljacima iz kojih se izvijaju gusti kolutovi dima. Sve je nestalo. Jedan po jedan  u redu odlaze u večni mir, tamo gde neće osećati bol, patnju. I selo je umiralo zajedno sa ljudima za koje više nije bio nade.Samo je jedan  tren dovoljan da sve prođe, da se izgubi u plamenu koji je ujedno i sagorevao srca nevinih ljudi. Kažu da do rata dolazi mržnjom više naroda, ratom se isteruje Pravda. Ne postoji pravda koja bi dozvolila da umre bilo ko. I posle njihove smrti ostala su samo zgarišta i pustoš sela.

Гогољеви јунаци комедије „Ревизор“ откривају смешну и страшну слику друштва

Познато је да људски поглед отркива човекову душу, ма колико она тајанствена и скривена била. Испод једноставне површине налази се велики сплет помешаних осећања, врлина, али исто тако и мана, кобних по појединца и његову срећу.
Гогољева комедија „Ревизор“ приказује негативну човекову страну, мрачни део његове личности, али и покушаје да се све то прикрије како би се оставио другачији утисак.
У месту где се сви познају, малом граду у унутрашњости, долазак ревизора изазива велику пометњу међу житељима овог краја. Јавља се велики страх међу људима, што због неодговорности и лошег обављања посла, али и због могућег затварања и хапшења. Понашање тих људи се мења из корена што се може уочити у њиховом понашању, наглим променама својих мишљења и ставова, али и променама које остављају осећања на њиховом лицу. Замуцкивање, неверица и страх су једино што се може уочити у очима ових људи. Понизност којој су они доследни код њих ствара велике промене у ситуацијама где су присутни различити људи, али све то одаје утисак неповерљивог и лажног.
Установе у том месту особинама су сличне њиховим управницима. Неповратне одлуке које су донесене пре стварају проблеме овим људима који не воде рачуна ни о чему осим о својим личним потребама запостављајући тако све друге око себе. Нижи слојеви друштва су потчињени вишим, а то се огледа и у начину опхођења и услова живота свих њих. Болница, судница и школа, места од највећег значаја за неко место, испуњена су смрадом и прљавштином, док су њихови управници у потпуности незаинтересовани за те проблеме. Ироничан начин описивања ових институција дочарава на посебан начин стање у истим и наговештава карактере људи тог града. Решења проблема када долази ревизор су површна, краткотрајна и премостива, тако да је то једини начин борбе против свега.
Дволичност пред лажним ревизором показује њихов страх од ауторитета и несигурност у оно што су чинили. Свако се плаши свакога, док права пријатељства не постоје. Користољубље које је веома заступљено има посебну улогу у додворавању чинећи га још снажнијим и истинитијим. Велика опасност за друштво је за неке бесмислена, док други, који су свесни свега, не желе да реагују па остају по страни чинећи оно што су и пре чинили.
Оно што је смешно у комедији је превртљивост коју показују јунаци, њихова одважност када нема ничега чега би требало да се боје, али и начин на који је представљена цела ова ујдурма.
Завршетак комедије, упечатљив и јак, који говори како су се великаши скаменили показује колики страх они увек носе са собом и колико су плашљиви и слаби на нове и неочекиване ситуације. Управо то осећање које су у том моменту осетили показује њихова права лица, лица која су неотпорна на падове и изненађења, али слаба да се одупру сама својим проблемима.

Pека Градац

Сваки део света леп је на свој начин. Али за мене је најлепше место река Градац.

Тло око речице прекривено је разнобојним камењем, блистава вода очарава око на први поглед . Покоји човек прође и баци који каменчић .Тиме узбурка речни ток остављајући само муљ корита иза себе. Велики сплав повезан ланцем за копном изгледа лепо као право место за одмор. Камена брана има изглед као неки полицајац, стоји на једном месту надгледајући сваку надолазећу кап. Ђиновски зелени мост који се протеже преко бране преноси са једне обале на другу. Пецароши забацују удицу у нади да ће нешто ухватити,али брзак плаши све рибе. За време кише река много брзо порасте, и поједе сву земљу око себе. Изнад све те његове лепоте, на оближњем обронку накачене су мале куће и варошице као новогодишњи украси. На другој страни обале расте велика шума, у ово доба године огољена без и једног листа. Кроз њу се протеже велика пруга, од лишћа се лети невиди али у овако позној јесени је лако уочљива. 
Увек ћу памтити ово место због његове лепоте.