Ubistva, vrisak,neopisiva želja za ubijanjem i toliko bolnih reči koje čine jednu reč a to je rat. Nema čoveka koji bi mogao da opiše pravi pojam te reči, reči koja je donela toliko suza, tuge. Prokleta zemlja, natopljena krvlju nevinih ljudi i dece. Nekada veselo selo, puno dece i pesme sada se pretvorilo u smrt. Nema više visokih kuća sa velikim dimljacima iz kojih se izvijaju gusti kolutovi dima. Sve je nestalo. Jedan po jedan u redu odlaze u večni mir, tamo gde neće osećati bol, patnju. I selo je umiralo zajedno sa ljudima za koje više nije bio nade.Samo je jedan tren dovoljan da sve prođe, da se izgubi u plamenu koji je ujedno i sagorevao srca nevinih ljudi. Kažu da do rata dolazi mržnjom više naroda, ratom se isteruje Pravda. Ne postoji pravda koja bi dozvolila da umre bilo ko. I posle njihove smrti ostala su samo zgarišta i pustoš sela.
Нема коментара:
Постави коментар