Krug, u tom krugu tama. Tama u mojim očima i ovom svetu. Pokušavam shvatiti da u životu nije sve sigurno i da postoji makar nada da ce biti bolje. Koračam pustim ulicama poneka poznata lica prolaze. Tama obavija moje misli ,sela sam i rešila da još jednom razmislim o svemu. Stavljena pred lice pravde. Da li sam ipak bila previše dobra a on surov i nemilosrdan. Znam samo da sam ja ostavljena sama a ti kao i uvek srećan pored nekog drugog. Ispunjen životom i živiš kao da ne mariš za sutra. Prepuštena samoj sebi, svojim mislima, svojoj odluci. Shvatam da možda ja nisam lepo procenila sebe i našu ljubav. Ipak ja nisam ni za šta kriva da bih optuživala sebe. Čak šta više ponosna sam na svoju odluku i na sve što sam činila zbog tebe, jer najbitnije je ostati čovek i prijatelj, ostati fer a ja sam to učinila. Rešila sam da sve prepustim zaboravu i nastavim svoj život tamo gde je stao. Trebalo je dosta vremena ali je sunce sreće i mene najzad ogrejalo. Desilo se nešto nisam očekivala ali sam se potajno nadala. Sada imam nekog ko mi pruža ljubav i podršku i ko ima razumevanja za mene. Čovek i doveden do lica besmisla u svakoj situaciji treba naći smisao života i ispuniti ga srećom.
Нема коментара:
Постави коментар